„Мали људи, које ми зовемо 'деца', имају своје велике болове и друге патње, које после као мудри и одрасли људи заборављају. Управо, губе их из вида. А кад бисмо могли да се спустимо натраг у детињство, као у клупу основне школе из које смо давно изишли, ми бисмо их опет угледали. Тамо доле, под тим углом, ти болови и те патње живе и даље и постоје као свака стварност.“
Деца, И. Андрић
Сигурно, снажно и слободно дете (речима деце)
СИГУРНО
ДЕТЕ
“ Сигурно – значи да нећеш бити повређен-а.”
“ Сигурно – значи да ће се људи бринути о теби.”
“ Сигурно – значи заспати у маминим крилу док напољу бесни олуја.”
СНАЖНО
ДЕТЕ
“Снажно – значи скакати са високе трамбулине.”
“Снажно – значи одустајати од туче.”
“Снажно – значи отићи у школу икада ти је вољено кученце угинуло.”
СЛОБОДНО
ДЕТЕ
“Слободно – значи имати избор.”
“Слободно – значи да можеш имати пријатеље и веровати људима”
Шта је насиље?
Насиље се дефинише као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља. Развоја и достојанства ученика.Насиље може имати различите облике:
Занемаривање и немарно поступање представљају случајеве пропуштања установе или појединца да обезбеде услове за правилан развој ученика у свим областима, што, у противном, може нарушити њихово здравље, физички, ментални,духовни, морални и друштвени развој. Занемаривање представља и пропуст родитеља, усвојиоца или стараоца, односно друге особе која је преузела одговорност или обавезу да негује ученика и да обезбеди услове за његов несметани развој.
Експлоатација ученика односи се на њихов рад у корист других особа или установе (киднаповање, продаја деце, сексуална експлоатација).
Свака особа која има сазнање о насиљу, злостављању и занемаривању обавезна је да реагује.
Основе за успостављање процедура за реаговање у установама образовања и васпитања које се односе на злостављање ученика од стране запослених у установи постављене су ЗАКОНОМ О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (чл 44,45,46) и Законом о раду. Директор је одговоран за поштовање законитости рада установе и предузимање мера у складу а законом (чл 61 и чл 62, став 2, тачка 12).
Запослени у школи (разредни старешина, стручна служба, школски полицајац, директор) у обавези су да воде евиденцију о појави насиља.
Праћење примене Посебног протокола је у надлежности просветне инспекције и службе стручног педагошког надзора.
„Мали људи, које ми зовемо 'деца', имају своје велике болове и друге патње, које после као мудри и одрасли људи заборављају. Управо, губе их из вида. А кад бисмо могли да се спустимо натраг у детињство, као у клупу основне школе из које смо давно изишли, ми бисмо их опет угледали. Тамо доле, под тим углом, ти болови и те патње живе и даље и постоје као свака стварност.“
(„Деца“)
У циљу стварања климе за оптималан и безбедан развој личности израђен је Програм заштите ученика ОШ " Д.Караклајић" од насиља. Свако дете има неотуђиво право на живот, а држава има обавезу да обезбеди његов опстанак и развој.
Програм заштите ученика је обобавезујући за све који учествују у животу и раду Образовно-васпитне установе и намењен је ученицима,наставницима, директорима, стручним сарадницима, административном и помоћном особљу, родитељима и представницима локалне заједнице.
Ради што успешније реализације овог Програма заштите ученика формиран је Тим зазаштиту ученика ОШ " Д. Караклајић":
Деца, И. Андрић
Сигурно, снажно и слободно дете (речима деце)
СИГУРНО
ДЕТЕ
“ Сигурно – значи да нећеш бити повређен-а.”
“ Сигурно – значи да ће се људи бринути о теби.”
“ Сигурно – значи заспати у маминим крилу док напољу бесни олуја.”
СНАЖНО
ДЕТЕ
“Снажно – значи скакати са високе трамбулине.”
“Снажно – значи одустајати од туче.”
“Снажно – значи отићи у школу икада ти је вољено кученце угинуло.”
СЛОБОДНО
ДЕТЕ
“Слободно – значи имати избор.”
“Слободно – значи да можеш имати пријатеље и веровати људима”
Шта је насиље?
Насиље се дефинише као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља. Развоја и достојанства ученика.Насиље може имати различите облике:
- Физичко насиље се односи на понашање које доводи до стварног или могућег телесног повређиванмја ученика (ударање, шутирање, гурање, шамарање, чупање, дављење, бацање, гађање, напад оружјем, ускраћивање хране, сна);
- Емоционално насиље односи се на понашање које доводи до тренутног или трајног угрожаван ја психичког и емоционалног yдравља и достојанства ученика(етикетирање,игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним именима, оговарање,подсмевање, манипулисање, застрашивање, ограничавање кретања...);
- Социјално насиље се манифестује кроз одвајање ученика од других на основу различитости, довођење у позицију неравноправности изолацију, игнориссање, неприхватање);
- Сексуално насиље и злоупотреба ученика подразумева њихово укључивање у сексуалну активност којој нису телесно и духовно дорасла.
- Сексуално узнемиравање - ласцивно коментарисање, етикетирање, ширење прича, додиривање, упућивање порука, фотографисање, телефонски позиви и слично.
- Навођење или приморавање ученика на учешће у сексуалним активностима било да се ради о контактним (сексуални однос, сексуално додиривање и слично) или неконтактним активностима (излагање погледу, егзибиционизам и слично)
- Коришћење ученика за проституцију, порнографију и друге облике сксуалне експлоатације.
Занемаривање и немарно поступање представљају случајеве пропуштања установе или појединца да обезбеде услове за правилан развој ученика у свим областима, што, у противном, може нарушити њихово здравље, физички, ментални,духовни, морални и друштвени развој. Занемаривање представља и пропуст родитеља, усвојиоца или стараоца, односно друге особе која је преузела одговорност или обавезу да негује ученика и да обезбеди услове за његов несметани развој.
Експлоатација ученика односи се на њихов рад у корист других особа или установе (киднаповање, продаја деце, сексуална експлоатација).
Свака особа која има сазнање о насиљу, злостављању и занемаривању обавезна је да реагује.
Основе за успостављање процедура за реаговање у установама образовања и васпитања које се односе на злостављање ученика од стране запослених у установи постављене су ЗАКОНОМ О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (чл 44,45,46) и Законом о раду. Директор је одговоран за поштовање законитости рада установе и предузимање мера у складу а законом (чл 61 и чл 62, став 2, тачка 12).
Запослени у школи (разредни старешина, стручна служба, школски полицајац, директор) у обавези су да воде евиденцију о појави насиља.
Праћење примене Посебног протокола је у надлежности просветне инспекције и службе стручног педагошког надзора.
„Мали људи, које ми зовемо 'деца', имају своје велике болове и друге патње, које после као мудри и одрасли људи заборављају. Управо, губе их из вида. А кад бисмо могли да се спустимо натраг у детињство, као у клупу основне школе из које смо давно изишли, ми бисмо их опет угледали. Тамо доле, под тим углом, ти болови и те патње живе и даље и постоје као свака стварност.“
(„Деца“)
У циљу стварања климе за оптималан и безбедан развој личности израђен је Програм заштите ученика ОШ " Д.Караклајић" од насиља. Свако дете има неотуђиво право на живот, а држава има обавезу да обезбеди његов опстанак и развој.
Програм заштите ученика је обобавезујући за све који учествују у животу и раду Образовно-васпитне установе и намењен је ученицима,наставницима, директорима, стручним сарадницима, административном и помоћном особљу, родитељима и представницима локалне заједнице.
Ради што успешније реализације овог Програма заштите ученика формиран је Тим зазаштиту ученика ОШ " Д. Караклајић":
- Ђорђевић Ч. Данијела, учитељица
- Домазет Снежана, учитељица
- Максимовић Олга, наставник српског језика
- Гордана Ранић Илић,професор српског језика
- Мартиновић Цеца, дефектолог
- Милутиновић Горан, школски полицајац
- Кртинић Душица, педагог
- Русић Александра, психолог
- Живановић Радмила, учитељица
- Раловић Данијела, учитељица
- Рајко Симеуновић, наставник физичког васпитања